NEDOSTAJEŠ MI -

Sanjala sam …

Drveće je hladom topilo

blagost talasave vode,

zelenim somotom je usnulu pokrivajući..

Jedan se kamen na obali

nagote svoje zastideo

i skliznuo u plićak

a ptice…

One  nisu ružile tišinu...

Sanjala sam...

 

Sanjala sam kako sediš na toj obali

Sa štapom u ruci

saživeo, srastao  sa  rekom

moćan u svojoj dobroti

i besmrtan...

 

I nije mi to san razum mutio,

lepo sam videla

da ti se lik osmehom uvija,

čula sam da ti glas kikotom zvoni

i da neka sreća  od tebe

predeo rosi...

 

A pričao si,

dugo si pričao…

Ne sećam se o čemu.

Možda o toj nebeskoj reci iz koje si lovio blago

ili o nebeskim pticama koje nečujno pevaju,

ne znam,

ali sam ja nebeski uživala

u bliskosti koju si mi poklonio.

Tada si pitao kako sam…

A ja sam ćutala …

Nisam želela da pokvarim san.

Sanjala sam...

Nažalost samo sam sanjala ...

AleksandraP

Komentiranje je zaprto!

AleksandraP
Napisal/a: AleksandraP

Pesmi

  • 22. 12. 2011 ob 08:48
  • Prebrano 465 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 150.62
  • Število ocen: 6

Zastavica