Sanjala sam, nekada davno, 

kako mi dusom koracas.

Gledas me, dok ti se svaka

bora vragolasto smesi.

Da, nekada sam sanjala,

da cu biti ona, koja ce

tvoje prezime nositi.

Da ce nam ptice

danonocno pevati.

Dve srodne duse iz kamena rodjene.

Sanjala sam,

iz jedne case tugu ispijamo,

istog tanjira, srecom se hranimo.

Da sam na tvojim usnama,

najnezniji cvet,

Ti, sav moj svet.

Pogledaj nas danas,

zivimo najlepsi san,

pogledaj nas topli kutak,

retko lepa, ovozemaljska bajka

sa pocetkom bez kraja.

Hvala Ti, sto  postojis, zauvek tvoja.

biljakostic