Posmatram se, gledam svoje sede,

radjanje novih bora.

Nema smisla da izgledas kao devojcica,

u petoj si deceniji (rece mi zena u ogledalu).

Prodje mi misao svog muza, cesto mi to kaze.

Voleo bih da si stara i ruzna, da mi te niko ne ukrade.

Nasmesim se, naglas zeni sa druge strane kazem,

Boze koliko volim svog muza i kada mi to kaze,

zaljubim se u njega jos vise nego prvi put,

setim se naseg prvog plesa, naseg veoma 

specificnog i romanticnog vencanja..

Svaka pesma je njemu pisana, samo

jedan delic iz naseg ljubavnog romana.

Ne znam da li postoji jos neko,

ko toliko sanja, voli i zeli svog muza, kao

sto volim, sanjam, i zelim ja.

Postajem svesna svojih godina mada ih

ne priznajem, izmislili su ih ljudi.

Priznajem trenutke koje ispracam i docekujem.

Trenuci koji ostavljaju traga kao i ovaj jutros

ispred ogledala.

biljakostic