Pre nego što zatvorim

poklopac starog klavira,

odpevam zadnji refren

svoje šansone,

složim uspomene

u kofer koji čeka

na poslednjoj stanici,

moram još mnogo toga uraditi.

Napisati knjigu,

preliti u nju skrivene strahove,

poraze i pobede,

strasne noći nekadašnjih ljubavnika,

hladne majčine poglede,

velike upitne oči kćerke.

Zapevati unucima prvu pesmu,

naučiti mesec

kako da ih uspava.

Voditi ih među lutke.

Pokazati im prolećne pupoljke,

raščupane trave leta,

zlatnožute ariše jeseni.

Tek tada

neka mi bude dato,

ispunjenoj prolaznošću,

spojiti krug.

Marko Skok - Mezopotamsky