Sve je to samo fikcija...

Učini ti se da vidiš nevidljivo u haustoru,

magličasto medju drvoredima,

bljeskovito u pogledu s mosta bačenom...

Izmisliš, na primer , anegdotu u vozu,

ili  samo susret dva sveta u podne...

Sve je to samo fikcija...

Umišljam ja tebe,

umišljaš ti mene,

pa se umišljeni Mesecu hvalimo...

Tako jednostavno a ostalima nerazumljivo...

Sve te rastopljene nežnosti pod mojim grudima

i drhtava obećenja na tvojim usnama...

Pogledaj, i ono što kruži iznad nas,

ono je grabljivica, nije ljubav!

Zar ne vidiš,

zar ne vidiš

kako nas gleda?

Sve je to samo priča...

Neka zamršena priča

koja čeka svoj kraj

a da joj čak i početak nedostaje!

Videla sam tvoje oko noćas u prozoru

videla sam ti trag na vrelom asfaltu

video si ti mene kako na grani breze

pred tvojim dvorištem sedim

sa krilom prepunim zvezda...

Nismo to mi, to su neki drugi ljudi!

Mi,

mi se ponekad sretnemo u banci,

na pijaci se javimo jedno drugom,

nasmešeni, u paradajz i paprike skrenemo pogled.

U torbama jaja, krompir i perca praziluka koja se tresu...

U krošnjama sitnice i slomljena srca

izmešana sa pilećom džigericom...

To smo mi, to je naša stvarnost,

to nije tvoj san!

AleksandraP