Sve je opisano.

I doživljeno.

Pa ipak žmurim i žudim.

I jurim kadrove

koji bi mogli postojati.

I krotim ih ramovima iščekivanja

dišući svaku ukradenu trenutnost

u kojoj smo još pre izdaha

uspomena koja se taji.

U kojoj smo još pre udaha

prošlost koja se ćuti.

Sve je već opisano.

I proživljeno.

I ljubav naša

koja tumara preponama.

I strast naša koja zazire od sunca.

I pljuvačka i znoj

koji se rasprskavaju

u neizbrojive neistine

koje izgovaramo

onima

koji bi da nas sačuvaju bezgrešnim.

Sve je opisano.

Sve doživljeno.

Zato se noću sklupčavam oko svog bola

i ližem tragove

tvojih dlanova.

Bdim nad vatrom svoje utrobe

koja je tvoja.

Onda posrćem u jutro

zamamnih mrakova

u koje priželjkujem

da potonemo.

Jer tamo,

tamo još ima neopisanog.

Gordana