Zašušti ponekad svila sećanja,

posteljno ruho na mom jastuku,

a ja, tebe željna, leno pružim ruku

i milujem tkanje od varljivih sanja.

Sa čežnjom mi slete poljubaca jata,

pogledi u tmini, dodira silina;

nudim ti odavno ispijena vina

a ti piješ mene usnama od zlata.

Uzglavlje nam tope šaputave reči.

Zavodim te pesmom, spokojna u sreći,

dok u tebi zanos vrti se ko čigra!

Onda se, na koncu, pokidaju niti

ostarelog tafta što mi mladost kiti

a sa mnom se drsko godinama igra!

AleksandraP