Ne govorite mi da pisem,

stihove poradjam,

pisati ne znam, spoznala

u pesmu se razumem.

Necu vam pokloniti ni jedan stih,

sebicno je u sebi pevam,

neka sam skrta, vama je ne pevam.

Pevam je suvom liscu po trotoarima,

opojnom mirisu kestenja 

na ulicama sto se pece,

rasutim zvezdama, kada spusta se tama,

kisama koje niz obraze liju, pticama,

reci koja tece.

Pevam pesmi u kojoj je osmeh

i srce moje..

Ne zelim vama pred noge,

razlivati mastilo, da bi rekli,

da , divno, to su tvoje boje.

Kada mene ne bude, pesma utihnuti nece,

pevace je ptice, mozda delfini,

ovo je pesma moja i duse moje,

zato me pustite jer je

vecnija od vecnosti same.

Oprostite na skrtosti i sebicnosti,

vise vam necu pisati..

Za pesmu u pesmi..

biljakostic