Volim te  moj maestro

i ubiću  antologijsku pesmu

koju sam napisala za tebe

ili još nisam

sada svejedno je.

Volim te maestro.

Jednostavno

stid je  što postojim manje no što  zaslužuješ

i ubiću  jednom veru u sebi

udajom za neku reč koja te nije dostojna

a sve manje ih imam kao i milosti u grudima.

Zato

zaričem se na ćutanje

i na Gospoda

jer ti to odavno želiš

moj maestro

jer ko će to  uraditi  bolje od mene

za tebe maestro

jer šta će nam  sve ovo

što nije ni bilo

osim onog što jeste

maestro

jer...

Volim te.

Ubiću te.

Moj  bez  molbe maestro.

Zato žicu vremensku

po mom vratu spremnom prevuci

zareži

dok sliva se nebo u poju

dok leptiri vode ljubav nepodnošljivo tiho

dok  kamen  malakše pred tom lepotom tiho

dok reči ne postanu mlitave i slova mlohava

kao tvoja suza

koja nikada i  nisam

i nisi...

I još samo tamo

iza sedam gora

ia sedam mora

ostaje jezero

vilin-konjic u sunovratu

i pesma izmišljene ljubavi

poput ove

u kojoj te volim

maestro

bez portfelja

moj

.

kjk