ukrcanje na tvoju lađu
bio je izazov
koji sam skupo platila

(veresija je sigurnost
samo onima što se vole
dostojno)

...

u nedoumici
trebam li izdati bilo
sebe
ili tebe
svakim jutrom
iz nesanice probuđena
rašivam table neba
nad očajem
(mada je uzalud hvatati
sve te končiće
za spas nečega odavno
osuđenog na gubitništvo)

zbog jedne obične iluzije
premda na samrti

evo krunim još uvijek korake
žvačem laži u listanju
svih tvojih lica
prepoznatih
ledom gmižući

(množina je postala jedno)
pod stopalom

koje je
razgazilo nevinost
prvog snijega

Danja Đokić