SKRŠTENIH RUKU NEĆU DOĆI DO DAHA
Svaki put
kad mi se nebo ojanji
papci mi
pođu hodati po glavi.
Blejim
u nevjerici -
kako mogu biti tako teški?!
Uopće ih ne zanimaju klikeri
što mi zvekeću u čeonoj kosti,
k'o da i bez njihovih brabonjaka
ne znam gdje, nit' kako se pada.
Samo je pitanje kada.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: breza
- 19. 09. 2011 ob 14:15
- Prebrano 812 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 449
- Število ocen: 11
