Zagrizli smo u maglovit muk

i klizili kroz noćni užas,

s naočnjacima slutili smo samo

vlažnu crtu koja je puzila pod nama,

koričaste kule koje su letele mimo,

kocke vekova koje su među nas

potisnule zid oplakivanja.

U levici si tako grčevito gušio

moje sićušno licidersko srce

da se glatko smrvilo.

Razljutio si se podmuklošću grloreza,

oštro me prostrelio beonjačom

i u trenu rasuo ostatak

po mom nepokretnom stasu.

Hladnokrvno si me prepustio

proždrljivim golubovima

da me pokljucaju u zaborav.

Marko Skok - Mezopotamsky