Imali smo jednog mačka

Kauboj je pravi bio

Ili šerif – bolje reći.

Opasači i pištolji

I šerifa pravog značka

Činili su da je veći

A i bogme da je bolji

Od svih drugih mačorina.

A tek lovac što je bio –

Za miševe sudba crna,

Čim bi koji izvirio

Gađao iz prvog zrna.

A taj šerif-mačorina

Imao je jednog sina,

Neko mače bucmanasto

Koje i dan i noć drema

Dok mu otac ručak sprema.

A kada je sin porast'o

Rekao je mačak stari:

„Nema više da se spava,

Evo uzmi moje stvari

I na kuću dobro pazi

Jer su miši napast prava.

Prepušten si svojoj snazi

Jer tvoj tata sad odlazi.“

Otpasao opasače

I sinu ih doturio,

Obukao kratke hlače

I na more odjurio.

Sad imamo divlji zapad

Crno nam se bogme piše,

Miševi izveli napad

Na sireve ponajviše.

Novi šerif samo leži

Puška mu već zahrđala,

Mišja rulja sad ne beži

Već harati kućom stala.

Iz rûpa je sve izašlo

I po kući kolo vode.

O, šta nas je jadne snašlo,

Zašto stari mačak ode!?

Stari mačak s mora piše

Da mu dobro godi klima,

I neće se vraćat' više

Naslednika kad već ima.

I mi njemu bi pisali

Da se brzo kući vrati

Al' adresu nismo znali.

Sve na muke on nas stavi

Što adresu zaboravi,

Za adresu sve bi dali,

Ako ko zna, nek nam javi.

MAKI