Ja postah preko noći

star,

moj osmeh, uzdah mira

ne poznaje više drhtaj

žudnje.

Još me samo ponekad

probudi kroz dubinu noći

neki čudni osećaj.

I ma koliko da mislim,

ne mogu si dokučiti

odkuda je prispeo taj

strah.

Neki nejasni tajanstveni šum

prostire se onda mojim bićem,

kao da traži izvore nastranog,

izvore prijašnje gorčine

kojima se negde izgubio svaki

trag.

To moja umorna duša

menja poslednji tren svesti

plačuć od nemoći.

I ja gledam još samo dugo

titrajuća svetla

u daljini Beogradske ulice.

2006.

Laslo Tot