Visoko na Nebu, uzdah noći

zvezdanom pričom nudi sjaj:

Ah kako li samo pate duše

kroz tužni nemir želja, žudnji!

Lepota daljine oplahuje Svet,

što titra kroz obol slasti;

šta da mi kažeš ko si ti,

mudrost, nju više niko ne treba!

Duboko, dublje u ovu noć

u tmini praznih dvorišta,

jedan tako nestvaran zvuk,

to kaplje krv kroz vekove.

I uvek ćuti trenutak istine,

želi posle postati slavan.

Šta radi to čovek kroz tamu,

njegov razum je odavno nestvaran?

Negde iz daljine jedna pesma

pristiže nežnošću poruke;

ti što ne želiš više verovat,

zar ne čuješ, zar si izgubljen?

2004.

Laslo Tot