Tika-tok, tika-tok

Žurio je mali potok,

Sa planine sve niz vale

Do rečice nabujale.

Jedan val je bučan bio

I drugima govorio:

„Kada jednom budem veći

Korito ću smelo preći.

A kad pređem ja korito

Potopiću zrelo žito,

I livade nekošene

Upoznaće tada mene.“

Dok te reči izgovori

Pred rekom se on već stvori,

I dok reče: dobar dan!

Razbio se njegov plan.

Kako plivat' nije znao

Nije više isplivao,

Tako mali, tako čio

U reci se utopio.

Niko za njim ne zaplaka

No jedino dva oblaka.

Što oblaci više plaču,

Više braća za njim skaču.

MAKI