Nežni lahor uzdaha zbori
kroz svežinu jutarnje vlage.
Oplahuje moje lice pričom
rođenja novog svetla dana.
Zna li stvarno neko tajnu
zašto njegov zanos postoji?
Zašto u mojoj duši tinja
ta toplina rađajućih utisaka?

Zašto talasanja menjaju nijanse
bojinih plesova lebdećih oblaka,
Pretapajući se na lastinim krilima
koje ih nose ponovo u visine?
Zna li stvarno neko tajnu
zamaha krila kroz prostor,
koji odjednom oživi čarom
kad se one pojave?

U carstvu neznanog nadahnuća
stvarao se zlatni poklon sjaja,
Cvetnih buđenja mirisa
kroz biserne perle rose!
Zna li stvarno neko tajnu
nevidljivih poklona mašte vode,
tih kapi drhtavih titraja,
što prožimaju naš život?

2005.

Laslo Tot