Vreme ti si opčarano
prirodom njenog osmeha.
Ta lepota!
Svima je uposlila razum
nevidljivog osećaja.
Kad onda dođe trenutak
postanu svi deca,
što žele lučiti,
slast njenog poklona.

Vrema zar mi ne želiš reći
kako je nastala ta tajna?
Buđenje zanosa!
Kroz titrajuće dodire
što žude u jutarnjoj rosi,
pokloniti sve prispelo
iz opčinjenog srca.
Jedan opijeni uzdah
jedan raspevani tren života.

Vreme šta se to dogodilo?
Da ljubav stari i umire
kroz moj pogled, moje vene.
Svi mirisi su rasprostrti
u nepoznate daljine,
slast nektara je zaćutio zauvek.
Zašto mojim umornim telom?
Ne zbori više ništa
osim žalospeva za iščeznućem.

2005.

Laslo Tot