Pevaj, pevaj, pevaj sada!
Vetrovima promena i nada.
Ritmovima njihovih nevidljivih sila
što životu nude zanos,
tonova opojnih drhtaja.
Duboko u unutrašnjem biću
ti si usnio mirnoću
koju će hvaliti budući dani
kroz svoja otkrića.

Pleši, pleši, pleši lahorom
strujajućih talasanja.
Oplahnut muzom tonova
što plamte tvojim srcem,
očarano kroz lebdeće osmehe.
U posetu je prispeo uzdah
iščeznuća novog trenutka,
pokretima tvojih koraka
pogledao u budućnost.

Ljubi, ljubi, ljubi otkrićem!
svih otkucaja svoga srca.
Poklanjajući nove poljupce
kroz naivna obećanja,
večitog budućeg smisla.
Dok se nežnosti ne izgubi dodir
u žaru razuma iščeznuća,
koji ti je do tišine sumraka
ulepšao tvoju samoću.

2004.

Laslo Tot