TUŽNI SONET
Ispod srca joj je ostavio traga
Mada u tom srcu on sebe ne spazi.
Postala mu žena ali ne i draga
Jer mu godinama dostojanstvo gazi.
Zalud mu je volja, i sav rad, i htenje,
Uzalud ponizno pred noge padati...
Ona je – što kriti – baš takvo stvorenje
Od kojeg se dobru ne može nadati.
Tužni su do bola prijatelji mnogi
Jer naziru jasno kroz njen pogled strogi
Puteve što vode pravac stradališta.
I meni je teško pa sam, bolom ponet,
Morao da spevam ovaj tužni sonet
Znajući da njime ne rešavam ništa.
Mada u tom srcu on sebe ne spazi.
Postala mu žena ali ne i draga
Jer mu godinama dostojanstvo gazi.
Zalud mu je volja, i sav rad, i htenje,
Uzalud ponizno pred noge padati...
Ona je – što kriti – baš takvo stvorenje
Od kojeg se dobru ne može nadati.
Tužni su do bola prijatelji mnogi
Jer naziru jasno kroz njen pogled strogi
Puteve što vode pravac stradališta.
I meni je teško pa sam, bolom ponet,
Morao da spevam ovaj tužni sonet
Znajući da njime ne rešavam ništa.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 17. 03. 2011 ob 11:43
- Prebrano 1753 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 1085
