NA SAHRANI POZNANIKA
Nisi mi „u rodu rod“,
al’ si mi „pomoz’ bog“,
jer si
poznanik,
generacija,
školski kolega.
Zato sam došao
da te ispratim.
Nisi imao „velike škole“,
nisi pisao pesme,
verovatno ih nisi ni čitao,
al’ si ušao u pesmu
a da to ne znaš.
Lopata je bila tvoje pero.
Kad je trebala „muška ruka“
uvek si se našao –
svakome na usluzi.
Mogao si mnoge
„nositi u zubima“,
mogao si
„kobili rep iščupati“,
mogao si...
A sada
ležiš nepomično
pred ovim narodom.
Zatvorim oči i vidim:
lopata pleše u tvojim rukama;
otvorim oči i vidim:
lopate plešu iznad tvog sanduka.
A ti ništa... ne mariš...
Spavaj, Mićo, spavaj,
anđeli su tvoje društvo.
Potkozarje, 26.11.2010
al’ si mi „pomoz’ bog“,
jer si
poznanik,
generacija,
školski kolega.
Zato sam došao
da te ispratim.
Nisi imao „velike škole“,
nisi pisao pesme,
verovatno ih nisi ni čitao,
al’ si ušao u pesmu
a da to ne znaš.
Lopata je bila tvoje pero.
Kad je trebala „muška ruka“
uvek si se našao –
svakome na usluzi.
Mogao si mnoge
„nositi u zubima“,
mogao si
„kobili rep iščupati“,
mogao si...
A sada
ležiš nepomično
pred ovim narodom.
Zatvorim oči i vidim:
lopata pleše u tvojim rukama;
otvorim oči i vidim:
lopate plešu iznad tvog sanduka.
A ti ništa... ne mariš...
Spavaj, Mićo, spavaj,
anđeli su tvoje društvo.
Potkozarje, 26.11.2010
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: MAKI
- 28. 11. 2010 ob 11:51
- Prebrano 1061 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 1012
- Število ocen: 29
