SJENA
Jesenji dah osviće u meni.
Bezdanja praznina.
Tako nemilosrdno stojim sama sa sobom.
Pred ogledalom tražim stari osmijeh.
Putujem rukom nevažno po ramenu,
plovim po uspomenama
i treptim u muzici,
koja bezdušno lovi zrak po prostoriji.
Šetalište boli naraslo je na dlanu.
Bezdanja praznina.
Tako nemilosrdno stojim sama sa sobom.
Pred ogledalom tražim stari osmijeh.
Putujem rukom nevažno po ramenu,
plovim po uspomenama
i treptim u muzici,
koja bezdušno lovi zrak po prostoriji.
Šetalište boli naraslo je na dlanu.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Mateja J.Hočevar
- 24. 08. 2010 ob 11:29
- Prebrano 1386 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 646
- Število ocen: 17
