Zadimljeni obrazi

izgubljenog vremena

tapkajuće sledi

i ja tebi svojstvena

otvaram kišobran

a magla gusta, neprohodna

obavija danu

umorna stopala

zar samo lutajuća kiša

tvoga neba sam bila

utopljenički vapaj

svojih smrznutih krila

zar istrgana tvojim

nemirnim oblacima

čistu krv iz kaleža

prerezanih žila sam pila

zar samo prazno srce

od tebe sam postala

neiskrena rijeka tužnih

i turobnih shvaćanja

niska ogrlice bačene na tlo

rasute perle

prazan kolosijek

vlak bez povratka

vida