Mene svet ne zanima.
Tu sam da mu ostavim nešo što će mu pomoći da lakše podnese svoj kraj.
Tu sam da mu svaki dan kažem: Baj!
Tu sam da spasim njegovu prolaznost u svom oplakivanju samoga sebe,
moj život će se opravdati ako će ih moja prolaznost boleti.
Zato ja i pišem, pišem da se pošteno isplačem i oplačem za života.

Nije to sramota.
Vezujemo se snagom leptir mašne, a ja sam dokazao da činovnik može umreti
jedino u činovnikovoj smrti i to samo činovničkom smrću.
U dugom i teškom samooplakivanju svih žena koje vole koje su volele
i koje će voleti može se, takođe, spasiti od prolaznosti.

Kad čuju da sam umro, negdje nekad
neka zastanu na tren, neka izgovore samo ove oproštajne
moje stihove:

Odlazim,
Ako se osvrnem i pogledam
Iščeznuću.

TextAS