Ćutati, (s)klanjati se
sebe gubiti,
skriti se od dodira neljudi
prljavih laži..
iza zavese života uplašenog.

Ožiljci govore,
vreme rana, krvi potekle
zemlje ispucale težinom straha,
progonjeni zverima, nevini,
grubošću oduzete godine,
nemi grobovi su,
hrabrost pokopana.

Mrak se uselio 
među zidove, u prozore
zatvorene
vazduh truo je,
u grlu reč spržena,
pesma zastala u vratima.

Čovek u crnom čeka,
mirujem u groznici očaja.

Spalite ograde
okrutne igre, žive,
jer spržiće godine,
ruke žuljevite, bez štita,
vatre dodir očiju mladih.

Čovek u crnom čeka..
dah spaliće moj.

Ljudi iz mraka
vrebaju pločnicima hladnim.

Ne plaši se čoveče
mudrost tvoja je snaga, 
 moć,
život.

jamislimoje