K'o lancima reči vezane
Misli iskidaće,
Lutajuće, gnevom ispunjene.

Grmljavinom glasa neba mog
Reč utišala se.

Razišli putevi ludi grle se,
Iz grudi bol sečem,
Urlik nemi krijem.

Iz utrobe istrgla sam gnezdo
Crno, trulo..
Mrtve su ptice, pale.
Ukopala sam ih bez straha,
Nežno, i misli gorke.

Da spavaju snom mirnim,
Dubokim, u zemlji dvora mog.

Rodiće se misli nove, tren.
U priči tajnoj o pticama belim.

Reči goreće, beskrajem..

Života plam trajaće.

jamislimoje