U kočiji đavoljoj
ti i ja..
između neba i zemlje
otrove ispijamo
sjedinjeni
u vrtlogu vremena
u haosu oblaka
modrih
razuzdanih
poroka večnog,
trajemo u molitvi
vekovima
iznova rađamo se
grešni...

u kočiji sveta

pronalazimo se
u košmaru
bez zraka
nitima čvrstim vezani
stazama sigurnim
klizimo vrhovima strmim,
vodama divljim okupani
sveži od krvi i mirisa
neba i zemlje..
trajemo beskrajem
vetrovima snažnim
nošeni u vremenu
buke i slobode
ljudske
ti i ja zauvek
sjedinjeni životom, dišemo.

jamislimoje