Davno krenuh na put

kaplju života da osetim.

Sa sobom poneh

detinjstvo svoje,

kofer nadanja,

kaput iznošen.

Davno krenuh život da proživim.

Noge se osamile i

usporen im je hod.

Urezana sećanja na ramenu bole,

ptice su prestale da lete...

I... Leptir na kamenu se uspavao.

Pod stopama sužen je put.

Ljiljana Skelić Vemić