Nad ponosnom Gojnom Gorom,
uz pogrebnu pratnju satanskog orkestra,
u lažnom sjaju, poput kosača smrti,
krvavi mesec vreba nevinu zoru
da bi joj odsjekao sjaj svastikom okrutnog ubice;
da svirepi dušmanin, poput razuzdanog turskog paše,
podmuklo odrubi Dražinu glavu
i odseče krila angelima;
da Morgenluft pokori živodajnost dana,
da crni veo oboji zlatasto klasje života
i posadi krv u sveto serbsko tlo
gde nekoć hodaše ponosnih devet Jugovića
i gde car Lazar izvojeva milenijsku pobedu.
Kroz zlokobne brloge divljih zveri,
izdajnička luna prosipa niti sudbine,
šireći nemačku kugu simbolima pakla,
a raznizane vlati trave podrhtavaju
dok dželat ugnjetava raju,
uništava i pali im njive,
pogubljujući srpske heroje trubljama smrti.
Krv i suze u vodama Medvednika,
duga nad Maljenom razlistava boje slobode;
dok, kroz nebeske molitve Svetog Save,
radiotelegrafista Kujović Dragutin
spasava i bodri ranjene drugove,
ozorujući im novu nadu zajedno s belim orlovima,
petrovsko roblje vapi Svemogućem
da Srbija prodiše i živi na mnogaja leta.

Ivan Gaćina