Sećanja izbrisaću putem neznanim

 o sreći snivaću..

Krenuću i pronaći 
gde srce biva moje
s konjem vranim
i psom žutim
tu kolibu napuštenu staru...
gde me naći neće
ni gledati bledu i nemoćnu,
ljudi neki znani
nekad' bliski meni
sad' nerazumni postaše
i mračni.

Ugledah je iznenada...
iz nje svetlost izbijaše
i čudesna beše zelenilom
okružena
k'o da tajnu skriva,
mudrosti reči u kamenu
zapisane kraj vrata
gde ključa ne bi..

tad' osetih
da toplina neka spaja nas
možda davnina priča
živa je i tiha...

mesečinom krov obasjan je
i prozor ispucao mali
tu mir je i utočište,
i prijatelje vezati neću
verne moje i jedine

stabla štitiće nas visoka
krošnji zelenih i toplih,
i ptica pev oči veseliće nam
i žbunje mirisno ljubičasto
plavo...

jurićemo bregovima modrim,
dolinama plodnim
glasno
izvor naći ćemo skrit...
kamenje nas spoticati neće
i suncem kupaćemo se
u vodi bistroj,
zlatiće se kose moje i psu žutom
i blistaće konj moj vran.

Tajnoviti nam puti behu,
tragove naše vetar raznositi neće
to vetar je blagosti i radosti

nad kolibom starom

i kiša radovaće nas

i kapi krupne
lica umivaće
u travi zelena nam
i vedra...

i priča prekinuta biti neće
ni oblacima ni pticama
crnim,
ni zverima gladnim
besnim,
ta priča davna i buduća
trajaće dugo
dugo...

jamislimoje