Ćutim pred tobom
kao pred jedinom tajnom
i prarazlogom
svog bivanja

Ne čitam te očima
Osluškujem misli
koje nikada ne izgovoriš
u snoviđenju mog sna

Ne tražim te
Oduvek si dah mojoj mašti
Ne znam prave reči
Slova nestaju
dok cvetaju boje i tonovi

Napuštam svet
Ostavljam ga njegovoj gladi
i oholosti
Stazom od ugljevlja i stakla
samo šapat tvoj me vodi

Milena Pčinjski