Zidove srušićemo..

I zidove rušićemo, što duše mladosti naše, zarobiše ljudi zli,
I snovi u tami, nestaše..
Nemirima prošlosti, daleke.
A želeli smo..
Voleli smo..
Gradili svet svoj.
U zemlji gde livadama i poljima pesma zamiriše, gde trava je kao pamuk meka,
I ptice cvrkutom suncu se raduju,
I cvet s vetrom cveta, u letu plavom.

Drveće grana slomljenih, nebo okupaće
kišama blagim, zracima toplim prekriti, i nada rodiće se, za svet bolji.
Bez zidova srušenih..
Bez života izgubljenih...
S rekama bistrim, život poteći će,
I ljubav i pesme nove.

jamislimoje