DOBA, III
na poznatom uglu
osvrneš se
neko te dugo čeka
u večernjem obzorju
bez lica
udahneš
kreneš
zaustiš – nije to
onaj vrt
ni ona ulica
šapne ti zemlja
kao ispijena radost
onaj što dugo te čeka
uzvišen je trenutak
utihnuo glas
bezglasni jauk je
tkivo vjetra
odleđen lik
što nesmireno motri
iz budne slike
što sagara na zidu
tvog sna
tkivo vjetra
odleđen lik
dugmiči to znaju in pravijo: ima neka tajna veza (iz prošlosti), ki je vedno znova na ulicah mojega mesta ...
Lp, Caki
Hvala Caki na pažnji i komentaru.
Lp, Mirko
Mirko dobro jutro
Čudovita romantika v noči,
Odlično si jo napisal.
Pravi mojster si postal.
Želim ti lepi novi
Poletni dan,Irena
Irena, najljepše se zahvaljujem na pratnji, na javljanjima i komentarima.
SRDAČNO,
Mirko
Odlično, niti za trenutek ne popusti moč izrečenega. Morda le v verzu što grli zvijezdu. Čeprav se ta verz lepo poveže z drugo kitico in se lahko začuti lok (neba) preko tretje do uzvišen je trenutak v četri kitici. Mislim, da bi lahko bilo dovolj in še močneje, če bi se pesem zaključila:
iz budne slike
što grli zvijezdu i sagara na zidu
tvog sna
Razmisli, sicer pa lahko že sedaj rečem čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Apsolutno prihvaćena sugestija. Hvala lijepa na pomnom čitanju i primjedbi. Čast mi je, Milan Ž. - Jošt. Š.
Lp, Mirko
Meni se vsekakor zdi pesem sedaj še za odtenek močnejša. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Da, slažem se. Razumijem. Isto je tako doživljavam. Hvala lijepa.
Veliki pozdrav,
Mirko
Komentiranje je zaprto!
