Ne sudite mi

što sam previše bila budna

dok svet je spavao,

što sam od meseca 

hleb raspevan pravila,

u kući je mirisao.

Nedeljom kolače spremala,

dok širom prozor je bio otvoren.

Sa pticama kradom letela,

nad cvetnim livadama 

radost tražila 

i sunce u brazdi uzorala 

da bih decu toplinom hranila.

Želja godine ne priznaje.

I ne želim umreti pre kraja!

Zato kradem sve lepote življenja.

Ne slušajte otkucaje

što uspavane ptice bude.

U grudima ljubav bukti.

Ne sudite usamljenom cvetu 

na usni vetra

i njegovo srce doziva rukama.

Ljiljana Skelić Vemić