Vsak otrok bi balon
Slačim misli
in jih odlagam na pregrete skale.
Posmehljivi kriki galebov
se spuščajo nadnje.
Na pisanih stojnicah
prodajajo otroke.
Lajna igra.
Mnogi od otrok -
odloženih na police -
ne zapirajo oči.
Ali samo eno.
Z drugim zrejo
v balon,
ki se dviga v nebo.
Lijepo, prelijepo. Plodovi angažiranog srca i pera, duše i bijega...
Ah, zar negdje između tutnja smrti i krvoprolića postoji želja za ustrojstvom svijeta, za borbu koja će u konačnici zadovoljiti čovjeka. Ne! Postoje samo diktatori., Postoji moć. A pravo? Postoji. A to što vlada zakon jačega... ponekad se krsti teorijom zavjere u cilju ostvarenja istine o OGROMNOJ LAŽI /!!!/
lpm
Tvoji stihi se nalagajo z vso surovo težo, skoraj slišim ta njihov trušč, ki potem odmeva v mehkih dušah.
Hvala, Mirko za tvoj pronicljiv pogled. Včasih bi si človek res želel samo blagodejne tišine.
Lp, Polona.
Igor, hvala za tvoj odmev.
Lp, Polona.
Komentiranje je zaprto!