Hronično haotična

Sebe tražim,
Korake brojim
Ne postojim
Ne postoje,
U umu misli igra
Priča...
Reči u haosu plešu
Gorčine hronične..besu..
Tišini i besmislu.

Dah sveta osetih, drugačija
Nestvarna,
Sveta žeđi, straha,
Istini zapetljanoj il' laži,
Javi bivam..
Ludošću uplašena
Mislima zbunjena,
Opijena..
Obuzima me zebnja,
Uznemireno dozivam ime
Moje...
Ne prepoznaje me,
I glas gladi mi haotične,
Usana, k'o cveta žeđ..
Zemlje svele, 
Voda modrih,
Dodira glasnih..
Kiša kad' padaju burne.

Posrnulo, o zid naslonjeno
Ludilo...
Ogoljeno, k'o oganj prošlosti
Duh ispuni,
Senka prati me čudna,
Skriva se u ogrtaču tame,
Glad zaborava upija,
Prstima vešto..
U staklu slike ispucale.

Uzdahom razbuđena,
Miris osećam nemira,
Vatre tad' iz oka bljesnu,
K'o kapi sna vrela, već doživljena.

Zavrteo se život.
Na daskama palim,
Pozornice trule, vremena,
Vekova...
Života naga...krv iscurela,
Otrova i jad...gorčina.

I sunce bledi plameno,
Ljuto.
Iza zavese drama biva,
Ludosti..sveta..
Glasova bes gubi se.
Godine proroka
Moć zastrašujuća,
Nemilosti..
Strah što guši dugo...
Živi i ubija tiho i bolno.

Godine zarobljene, budim,
Uspavane.
U veku tražim sebe,
Drugačiju..
Sate ne brojim..ni korake...
Ne prepoznajem ime
Sebe..
Ludošću zbunjena,ćutim.

jamislimoje