sniježit će
nad jasikama zebnje 
treperit će
kovčezi uspomena

dok umor ne preplavi misao
i ruke u večernjem ružmarinu
instinktivno zagrle san

možda ćeš u dokolici
sanjati igre još neizigrane
i šutjeti pitanje
ko to u nama neprestano
priča bajke i lista
davne knjige

sniježit će
kao u djetinjstvu
kad nisi pitao odvezuju li se
uzlovi srca i urastaš li
u zaborav

u dokolici odsanjaj igre
ionako će obrisi svijeta
ostati sjaj i rana

bez odgovora i spoznaje
je li svrha ogrnuta
plaštem teorije
je li nada ostala
tek iluzija

mirkopopovic