Jesenjine, o ljubavi
snevaš

Pesmama tuge
tuge plave
i traganja
kraj breze bele,
ti pesniče
o istini snevaš i ljubavi
mladosti rane
raspevane igre,
bezbrižne, plavooke.

Svetu nedostaješ mi
predugo čekam..
reči vapaj tih
reči bestidne u jadu
izrečene, ne dotiču me,
 iz sna budi se, u vatri bivaš.
Nemire pronaći ću sve,
i slabosti snage
moći tvoje,
noćima nesnu znane mi
nežnosti neshvaćene.

Jesenjine,
i pijane oči ti duboke
plačne,
kad' harmonika za stolom
u krčmi svira,
kad' zori budiš se sam
rane progovoriti neće,
ni stihu biti
boli nedorečene.

Prijatelj zauvek
bićeš mi znan
i pesnik duše drag.
Osećaj ne vara me
i osmeh s usana
poteći će iskren
k'o istine trag,
jer smeh darivati
i strasti biti
blagost je dlanu nežnu
pod nebom plačnim.

Povratak svetu tvom
za vremena sva
istina biće srcu mom
večna
da ohrabrim te,
i oči ti pijane zavolim
tuge neizbrisive duge,
i noći kobne biti neće
ni gušiti usne modre,
dozvoliti u času tom
duši čistoj kraj nemoguće je,
ne!

Shvatite nemoć vašu vi ljudi zli, i drugovi u ulozi predstave smrti
obmanuti me ne možete.

Crni čovek nestaće
i strah.
Jesenjine
snaga je tebi dar
i život,
da postojati svetu znaš
i igru tu ne skrivaš
ludu,
veselu.
Živećeš za se
za prijatelje,
k'o nekad pevati
i ljubiti..milo.

Istinu prepoznaćeš
i trag mi suncu
što kraj breze osta,
tiho čekajući te
u marami od svile
kad' ptice pev čuh
čudesne,
ptice pev zlatne i let.

Čuješ li me..
Serjoža dragi
seti se
dana prošlih,
dečak lika lepa
u tebi je,
i mati čeka
kraj kuće stare
k'o nekad pisma
i mile korake tvoje,
i zore mladosti
znane.

Jesenjine!
Seti se,
mladosti burne
u pesmama plavim
tuga ne biva,
budućnosti bivaćeš
i ja svetu tvom.
Želela bih znati prijatelju moj
s tobom veseliti se.

Eh, radosti mi neopisive,
da voleti zauvek te.. milina obuzme me u trenu, kad' o pesmama snivam, pesmama tuge plave.

jamislimoje