U praskozorje pođimo zvezdama u susret,

poljem su se zrikavci raspevali.

Otkopčaj srce

u njega da utonem,

zaustavit ću vreme

tu da se odmorim.

Pričaću s tobom sve do svanuća,

jutro doneti na jastuku.

Raspirujem vatru daškom srca,

u toploj kući od sunca ugrejmo se.

Putnici smo u noći

i tu ostanimo...

Ljiljana Skelić Vemić