Sumorni dani

u kalendarskom prelamanju Zime i Proleća,

puni kišnih oblaka,

predaju se Suncu !?

Ogoljenu iznutra,

"vredja" me 

uz telo mi pripijena odeća...

Duša bi da je mirna,

um ne miruje...

Ljubav ili bol,

očaj i nada,

budućnost ili prošlost?

Bodrim sebe:

-Drži se nade!

Udišem svetlost

gledam i ne trepćem...

Zeleni se ovo polje pred zamagljenim mi očima...

Svud oko mene Proleće radja život, 

a, moj kao da je u beživotnom stanju !?

Iz letargije budi me 

pesma slavuja,

ponekog leptira

hvatam pogledom u letu.

Grlim stabla,

dozivam oblake...

Zastajem, polako,

tu uz reku...

Pogled mi zadrhta,

od snova satkan

u vodi nazirem blesak

života novog...

Ima nade....

Slutim !?

Ljiljana Skelić Vemić