ENIGMA
Po licu su mi jutrom rasuta slova
nikako ne umem da ih rastumačim
Ispod levog oka čuči znak pitanja —
nakrivljen, ćutljiv, sumoran
I neke note, razbacane, skaču
po desnom obrazu zaigrano namiguju
Kao da hoće sav jad da ispevaju
što se na mene groteskno naslonio
I svaku reč mi na slova razbio
da ne mogu čestito misao da sastavim
Umivanje je donekle pomoglo —
pred poplavom slova se rastrčaše
Tumačim svoje lice kao enigmu
nekakav sklad bih da iskomponujem
Jutros su note prema meni bolje
slova mi beže, a lice — ne, nije moje
V vrtincu ustvarjanja se lahko celo "razgradimo" in znova iščemo, da "upodobimo" sebe in svet.
Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Iskreno zahvaljujem, poštovani uredniče.
Lep pozdrav, Milena
Komentiranje je zaprto!
