Prognana – iz jedne neminovnosti u drugu,
iz lažnog raja u okove nemilosrđa,
njen život nikada nije bio njen.
Od rođenja nesigurnostima dodeljena,
tuđim okvirima obavezana,
slabostima duha sputavana.

Mogla je lako postati Luciferu ljubavnica –
zar bi iko primetio da je pala?
Kome je na ovome svetu bila važna njena duša?
Zar je ičije srce ranjavao njen plač,
kao što je iz njenog kapala žuč
zbog tuđih nesreća?

Niko nije smeo da zna gde gori njena rana,
gde pakao eruptira dok niko ne gleda.
Niko ne treba da zna.
Njena rana neće biti naslada lešinarima,
onima kojima smeta samo zato što postoji – što je živa.

Milena Pčinjski