Drugi se osmehom tvojim smeju

a ti ih gledaš kroz zid sećanja

usne sleđene više ne greju,

snevač o istini svojoj sanja.

Sve će to biti drugima kratko

i život spram večne smrti

nekada sve prođe potpuno glatko

i sve se u nekom zanosu vrti.

Budna si ti već iza ponoći

obuvaš sjajne cipele, nove

dal`će kog čekaš ponovo doći

da te obraduje i noći ove.

Najednom kiša hladna se stušti

po ulicama teče kao brzaci

zmije palacaju jezikom nemuštim

i čuju se nečiji hitri koraci.

Ljubav niko zauzdati ne sme

plašljive senke nad njom se svile

čovek srećan peva nove pesme

iako su te noći hladne kiše lile!

Krisjana

krisjana