SAN
Bilo je divno leto
kada se setih zime
i one zadnje reči
koja još uvek boli.
Nije je nosio vetar,
nije je prekrio mrak…
Osetih oblake blede,
pune grumenja soli.
Dizali su mi pogled na ispisano ime.
Misli sam skrivala vešto
i gonila ih na leto,
a stihovi su tekli sami-
o begu,
strepnji,
o tami.
Ugledah opet tebe
i ono naše vreme:
sumorno ćutiš i žmuriš,
posle još tmurnije priče…
zašto mi dušu kradeš
i vraćaš pakleno breme?
Marina dobro jutro
Zelo čustvena pesem je.
Zdi se mi, da nas je kar nekaj
Doživelo takšne čase.
Vse je preteklost.
Želim ti lepi dan,Irena
Marina, potpisujem Irenin komentar i samo bih dodao da čovjek uzaludno PITA. Ono što je prošlost BILO JE. Pitanje ZAŠTO JE to tako opterećenje je koje nas slabi i produbljuje tragove otisnute u dušu. Draga kolegice, ne shvati me krivo, samo podvlačim istinu koju, naravno, svi znamo...i koju, nažalost, ponekad teško prihvatamo.
Pozdrav i ugodan dan,
mp
.png "Marina Adamović")
Hvala Irena, Mirko,
Nekada dožuvimo nešto nezaboravno , bilo pozitivno ili ne i zauvek ostaje u nama; primer sam za to. Sve bih dala da te trenutne lepote nikada nije bilo
Veliki pozdrav oboma
M
Marina, umjesto Marko upiši Mirko. Hvala!
lpm
Komentiranje je zaprto!