Lepokrilu neuhvatnu
visinama ištem,
da krasnu joj odoru sačinim.
No mis'o u neznovir tone –
glib.

U bezglasju,
u kucavoj mekoti
raspnute čulnosti
što žilavom snagom bridi,
uzgrljen si.

Tako smelom vatrom
ko još ljubljen je, mili?

U venama sna
redak plod zri.
Dok trud zaludan
od sebe kidam,
neznanki stidnoj
dostojne halje da skrojim.

Milena Pčinjski