Nisam znao zašto,
uprkos svemu što jesam,
i svemu što sam joj činio,
ona mi se vraćala u zagrljaj,
čista i opojna, i nežna kao leptirica.

Nisam znao zašto
sam je toliko zavoleo i poželeo,
uprkos stvarnosti i životu,
uprkos zakonima i hladnom univerzumu –
bila je moje tajno ostrvo.

Nisam znao zašto
nisam mogao bez nje nikako,
i zašto sam je uvek ponovo tražio,
iako bi me strašno naljutila i povredila
svojim britkim, pravednim jezikom.

Nisam znao zašto
mi je tako na srce pristajala,
kao da sam je već odnekud poznavao.
I kada sam mislio da je zauvek otišla,
i da me ostavila, ona bi me iznenadila.

A onda sam shvatio zašto
je ćutke i bez pompe obožavam, divno,
da niko ne zna za silinu mojih damara
za njom. I za svo ludilo koje me obuzima
kada pomislim da me ne voli nimalo.

Milena Pčinjski