Za poeziju treba ti prstohvat nadahnuća,

govorio si

Možda si zapalila iskru u sebi

ali je moraš sa drugima

podeliti da bi sjala i dalje...

A ono je potonulo onog dana

kada je sunce u zenitu bilo

i porobilo mi korake

nisam mogla da nastavim

ni kada su siloviti vetar i kiša oterali sunce

Ostala sam da čekam

kao da će nestati sve

ako se budem pomakla.

Pisma su bila sve ređa,

presušilo je vrelo reči

ne znam zašto je nestalo inspiracije za nekakva dela

Htela sam da te okrivim,

ali nisam imala prava

vremena su takva

idem dalje peskovitom stazom

prijatelju daleki i bliski

ti što nestaješ uvek

sa večitom brigom iza tamnih veđa...

krisjana