Noć utehu ne donosi.
Senka drhti, a pogled sve govori.
Uzdah od nedostajanja sve teži.
Daleko si, ali uvek te osetim.

Ova tuga me divno rezbari.
Takvi kao ti odlaze bez reči.
Bezbroj varnica na koži;
tvoji bi dodiri vrelinu stišali.

Ali nećemo se sresti,
i nikada istinu neću saznati.
Stranac, a srcu jedini.
Neka tišina kaže što nisu znale reči.

Ostade čežnja i plima strasti.
Ko sen, stazom nespokoj me prati.
Vezani snom što se ne gasi,
srešćemo se kad srce želju iskrvari.

Milena Pčinjski