ZASTALO POSLIJEPODNE
U prozoru daleka iluzija dodira
pučine i neba
S breze preko puta gleda me
tamna nepomična ptica
Ono što me pokreće drvored je
uz koji me traže jedva čujne riječi
Znam da me čekaš kad pepeo se
ušuti po krovovima
kad crtaš oblake po gluhom nebu
bez ijedne ptice
Moja druga polovica želi
nepoznatog suputnika da umorne
pokrene mi ruke da u meni
mlinski okrene kamen
crn kao ugarak izgubljenih dana
kao kasni putnik
pod mrtvim zvijezdama
Ipak jednom ću ti doći
kao plime naših života
ako nejak me ne bude dozivao glas
ako bujice rijeke ne budu brze
i ponori preduboki
ako se ne rasprši slika
ovog zastalog popodneva
že nekaj več kot pesem.
mislim, da si preprosto nenadkriljiv v tenkočutnosti izbora besed in bogastvu metafor, skozi katere govori življenje.
moj poklon,
lep pozdrav v SA,
m.
Mirko dobro jutro
Odlično su napisal. Ne bom
Ponavljala ker tvoj original
Je čudovit.
Lep dan ti želim,Irena
Miko, previše sam nahvaljen, pa ne znam što reći, osim NAJLJEPŠE HVALA !
Pozdrav
V času, ki nas melje, so trenutki hrepenenja dragoceni. Čestitke!
Milan Ž. - Jošt Š.
Komentiranje je zaprto!
