TRAVANJ JE BIO
zastadoše oko nas
kad ugledasmo se u dnu
sarajevskog šadrvana
tko zna ko to
u nijemosti romori:
jesmo li tek iluzija
u skrivenoj suzi izmaglice
što vene u nama
travanj je bubrio
nijem kroz gradsko zvukovlje
neumoran kao grgolj vode
kao riječ blaga i daleka
iščezla i nasmijana
niz ulicu lipa
kao poljubac bijelog kamena
izlizanog vodenim šumorom
neizgovorom uspomene
na ono što više nikada
neće biti
Mirko,
Zadnja kitica mi je še posebej
Blizu. Ja, je bilo tako,
Zagotovo. Potem nas je kdo
Zapustil še preden smo mi
Njega... .
Lep popoldan ti želim
S tvojo čudovito
pesmijo,Irena
Ah, taj divni sarajevski šadrvan!
Pesma me provela kroz mir i lepotu sarajevskih ulica u kojima "travanj bubri".
lp, Jagoda
Irena, obradovan sam i počašćen tvojim komentarom. Hvala lijepa.
Pozdrav iz sa.
Hvala na pažnji i komentaru, Jagoda. Čast mi je !
lpm
Čestitke za pesem, ki je hkrati odsev na gladini in žuborenje!
Milan Ž. - Jošt Š.
Hvala lijepa za podčrtanko, Milan.
Pozdrav,
mp
Komentiranje je zaprto!
